Kakva je trudnoća nakon VTO (vantelesne oplodnje)

Trenutak koji ste čekali, san od kojeg niste odustali i borili se. Sada je stigao - čekate bebu i za nekoliko meseci postaćete roditelji. U čemu trudnoća posle vantelesne oplodnje može biti drugačija, kako se računa i šta je dobro uzeti u obzir?

Kako prepoznati da je oplodnja bila uspešna?

Dvonedeljno isčekivanje koje ćete doživeti nakon prenosa embriona može biti stresno iskustvo sa širokim spektrom emocija, tokom kojeg žene često počinju da posmatraju da li se nešto menja u njihovom telu. Iako lekari preporučuju da se test ne radi ranije od dvanaestog dana nakon embriotransfera, mogu se pojaviti prvi simptomi koji ukazuju na uspeh oplodnje. Najčešća su blaga krvarenja ili braon iscedak, grčevi, bolovi u grudima, umor ili iscrpljenost, mučnina, nadimanje, problemi s varenjem, povećana potreba za mokrenjem ili preskakanje menstruacije. Međutim, uveravamo vas da uprkos uspešnoj trudnoći, veliki deo žena možda uopšte neće doživeti ove simptome tako da činjenica da se kod vas nisu pojavile možda uopšte ništa ne znači.

Trudnoća po nedeljama nakon vantelesne oplodnje

Jednom kada test, a zatim lekar potvrdi uspešnu trudnoću, sigurno će vas interesovati koja ste nedelja i kada ćete videti vašu željnu bebu uživo. Trudnoća po nedeljama se nakon vantelesne oplodnje računa na isti način kao i nakon prirodne trudnoće – to znači, prema datumu poslednje menstruacije. Međutim, starost vaše bebe određuje se i ultrazvučnim pregledom koji vas čeka tokom skrininga u prvom trimestru.

Kako se razlikuje trudnoća nakon vantelesne oplodnje?

Prirodno je da će žena koja nije uspela da zatrudni bez pomoći lekara svoju trudnoću doživeti potpuno drugačije od žene koja nije imala problema da zatrudni prirodno. Ogromno oduševljenje, osećaj zahvalnosti i sreće, ali i više straha, puno sumnje, briga i osećanje “neverice” da li ćemo zaista za nekoliko meseci postati roditelji. Tako svoja iskustva opisuju majke koje su bile podvrgnute vantelesnoj oplodnji. Pored činjenice da je put do roditeljstva bio dosta naporniji, oni takođe iz ličnog iskustva poznaju moguće komplikacije i ranija osećanja dubokog razočarenja. Trudnoća posle vantelesne oplodnje može biti emocionalno drugačije iskustvo od prirodne trudnoće, ali uveravamo vas da su sva ova osećanja sasvim normalna.

Višeplodne trudnoće

Lečenje neplodnosti, posebno ako se prenosi više embriona, povećava verovatnoću višeplodnih trudnoća – pa su veće šanse  da postanete roditelji blizanaca ili trojki. I ako smatrate da bi posle toliko muka bilo lepo imati više „malih čuda“, takva trudnoća nije prirodna za majku i povezana je sa većim rizicima i za nju i za plod – najčešće se govori o preranom porođaju, carskom rezu i maloj porođajnoj težini.

Kada trudnoća ne uspe…

Iako je u većini slučajeva trudnoća posle VTO potpuno nekomplikovana, preporučljivo je uzeti u obzir i druge moguće rizike koji su povezani sa vantelesnom oplodnjom i kasnijom trudnoćom. Tokom ultrazvučnog pregleda, koji sledi oko 2 nedelje nakon pozitivnog testa trudnoće, lekar proverava srćanu radnju deteta i istovremeno njegov  položaj u materici – eliminišući na taj način mogućnost vanmaterične trudnoće do koje nakon VTO dolazi kod oko 2% žena. Neophodno je takođe spomenuti da još pre samog ultrazvuka može doći do takozvane biohemijske trudnoće, što znači da se test trudnoće pokazuje kao pozitivan, ali oko 1. do 2. nedelje nakon ugnežđenja embriona dolazi do ranog pobačaja. Sličan slučaj, koji se javlja mnogo kasnije, je prestanak razvoja ploda, kada plod u materici stane u razvoju i umire. Međutim, ovaj tip trudnoće je dosta zbunjujuć jer žensko telo nastavlja da proizvodi trudnićke hormone, dalje su prisutni klasični simptomi trudnoće i žena često nije ni svesna do kakve tragedije je došlo u njenom telu.

Rizična trudnoća i bolovanje

Ako ste buduća majka koja je bila podvrgnuta vantelesnoj oplodnji, to ne znači automatski da je vaša trudnoća rizična – ukoliko nemate tegoba i ukoliko vaš lekar proceni da vi i vaša beba niste u opasnosti, onda ćete imati standardne preglede preporučene od lekara. Suprotno tome, majke kojima je potreban specijalistički nadzor i koje su ocenjene kao „rizične“ slede propisani režim koji u većini slučajeva ne zahteva hospitalizaciju – najčešće se radi o mirovanju, bogatoj ishrani, temeljnom odmoru i o dobrom psihičkom stanju. Ako je vaša trudnoća rizična, imate psihički ili fizički naporan posao ili ste prethodno imali neuspešne trudnoće, vaš lekar će vam otvoriti bolovanje. Šetnje za vreme bolovanja prepisuje takođe lekar i to najviše 6 sati dnevno.