IVF rečnik pojmova

Ponekad spermogram otkriva da u ejakulatu nema sperme, ovo stanje se naziva azoospermija. Ovo odsustvo je najčešće posledica primarnog otkazivanja testisa, nedostatka zametnih ćelija, začepljenja kanala ili prethodnog vezivanja semenovoda.

Spermiogram može da otkrije tzv. astenospermiju, koja označava smanjenu pokretljivost spermatozoida, što znači da nisu dovoljno vitalni da stignu do jajne ćelije i oplode je. Astenospermija je jedan od mogućih uzroka zašto paru ne uspeva začeće.

Spermogram može otkriti takozvanu astenospermiju, odnosno stanje u kojem spermatozoidi nisu vitalni ili dovoljno pokretni da dođu do jajne ćelije i oplode je. Astenospermija je često jedan od razloga zašto par ne može da zatrudni.

Asistirani hatching podrazumeva narušavanje spoljašnje tvrde opne embriona kako bi se olakšalo njegovo usađivanje u matericu, čime se povećava uspešnost vantelesne oplodnje. Ova metoda se preporučuje ženama sa ponovljenim neuspešnim pokušajima implantacije embriona, starijim pacijentkinjama i kod transfera zamrznutih embriona (KET).  

Asistirani hatching podrazumeva narušavanje spoljašnje tvrde opne embriona kako bi se olakšalo njegovo usađivanje u matericu, čime se povećava uspešnost vantelesne oplodnje. Ova metoda se preporučuje ženama sa ponovljenim neuspešnim pokušajima implantacije embriona, starijim pacijentkinjama i kod transfera zamrznutih embriona (KET).

Mali mehurići u jajnicima koji sadrže nezrele jajne ćelije. Broj antralnih folikula se koristi kao pokazatelj ovarijalne rezerve.

Tokom normalnog menstrualnog ciklusa, jajna ćelija sazreva i oslobađa se u matericu, ali u slučaju anovulacije do toga ne dolazi - stoga nije moguće da žena zatrudni. Postoji mnogo uzroka anovulacije, ali najčešći su neodgovarajući način života, hormonska neravnoteža, neuhranjenost/prekomerna težina, poremećaji štitne žlezde, sindrom policističnih jajnika ili starija životna doba. Ali sasvim je prirodno da žena ne ovulira u oko 25% menstrualnih ciklusa.

Jedan od mogućih rezultata genetskog pregleda je i takozvana aneuploidija, kada je još tokom začeća došlo do poremećaja u broju hromozoma. Jedna od mogućnosti je takozvana trisomija, koja nastaje kada se tokom začeća zameni hromozomski par trojki. Dakle, pojedinac nema 46, već 47 hromozoma. Rizik od razvoja raste sa godinama majke, dok najčešće pogađa hromozome broj 21 (Daunov sindrom), 13 (Patau sindrom), 18 (Edvardsov sindrom)

Jedan od mogućih rezultata genetičkog ispitivanja je tzv. aneuploidija, kada prilikom začeća dolazi do poremećaja broja hromozoma. Jedna od mogućnosti je tzv. trizomija, koja nastaje u slučaju kada pri začeću umesto hromozomskog para nastane trojka. Tako osoba nema 46 hromozoma, već 47. Rizik od nastanka raste s godinama majke, pri čemu najčešće zahvata hromozome broj 21 (Daunov sindrom), 13 (Patauov sindrom), 18 (Edvardsov sindrom).

Amniocenteza ili sakupljanje amnionske tečnosti je najčešća invazivna metoda koja se koristi za prenatalnu dijagnostiku. Pod kontrolom ultrazvuka, u periodu između 16. i 20. nedelje trudnoće, vrlo tankom iglom se izvadi oko 20 ml plodove vode. Ispitivanjem amnionske tečnosti se mogu otkriti neki od ozbiljnih urođenih poremećaja (naprimer Daunov sindrom).

AMH (Anti-Mullerian Hormon) u ženskom telu kontroliše proces sazrevanja jajnih ćelija. Prema njegovoj količini u krvi može se proceniti broj preostalih jajnih ćelija u ženskom telu. Količina AMH hormona u krvi opada sa godinama, za određivanje se koristi jednostavan test iz krvi koji možete uraditi u našoj klinici.

ALICE test se preporučuje ženama sa ponovljenim neuspešnim embriotransferima. Njime se otkriva hronična upala endometrijuma uzimanjem malog uzorka sluznice materice. Iz istog uzorka mogu se uraditi i EMMA i ERA testovi.

Embrion u fazi razvoja između 5. i 6. dana nakon oplodnje. Blastociste imaju veću šansu za uspešno usađivanje u matericu. Blastocista je rana embrionalna faza ljudskog ploda i sastoji se od približno 120 ćelija. U okviru veštačke oplodnje, u ovoj fazi se embrion prenosi u matericu žene. Preostale blastociste mogu se zamrznuti za eventualne naredne pokušaje.

Hirurški postupak kojim se uzima uzorak tkiva testisa kako bi se pronašli spermatozoidi kod muškaraca sa azoospermijom.

Biohemijska trudnoća se odnosi na stanje u kojem žena ima pozitivan test na trudnoću u urinu ili krvi, ali dođe do pobačaja pre nego što je trudnoća potvrđena ultrazvukom. Do pobačaja u takvom slučaju dolazi u prve dve nedelje nakon implantacije embriona. Uobičajeni uzrok ovog pobačaja je genetska greška u razvoju embriona.

Reč je o grešci u genetskom kodu koja nastaje kada dođe do pucanja i zamene delova različitih hromozoma. Osoba koja je nosilac balansirane translokacije potpuno je zdrava, ali se u njenim polnim ćelijama (jajnim ćelijama ili spermatozoidima) mogu pojaviti oštećeni hromozomi s nedostajućim ili suvišnim genetskim informacijama. Zbog toga postoji povećana verovatnoća da će ovaj "nosiilac" imati dete s određenim stepenom poremećaja ili da će se trudnoća završiti pobačajem. Da li osoba ima translokaciju ili ne, može se utvrditi genetskim testiranjem.

IVF ciklus u kojem žena koristi jajne ćelije od anonimne donorke. Ova metoda je pogodna za žene sa niskom ovarijalnom rezervom ili genetskim problemima.

Muškarac koji donira spermatozoide za lečenje neplodnosti drugog para. Donori se pažljivo biraju prema zdravstvenim i genetskim kriterijumima.

Proces u kojem žena donira svoje jajne ćelije drugom paru koji ne može koristiti sopstvene. Često se koristi kod žena sa niskom ovarijalnom rezervom ili genetskim poremećajima.

Lek Estrofem sadrži ženski hormon estrogen, koji se koristi u metodama potpomognute reprodukcije za podršku rastu endometrijuma.

Lek Estrofem sadrži ženski hormon estrogen, koji se u metodama asistirane reprodukcije koristi za podršku rastu sluznice materice.

Genetsko ispitivanje koje određuje kada je endometrijum najspremniji za implantaciju embriona. Rezultati omogućavaju preciznije određivanje vremena embriotransfera.

O endometriozi govorimo u slučajevima kada se tkivo slično sluzukoži (endometrijumu) koje oblaže šupljinu materice pojavljuje na abnormalnom mestu – najčešće u polnim organima van materice, ali i u crevima, mokraćnom sistemu ili plućima. Ova, često veoma bolna bolest, može izazvati probleme sa začećem kod žena u reproduktivnom dobu. Leči se hormonski ili hirurški, ili kombinacijom obe metode. Međutim, lečenje je često neuspešno.

Endometrioza nastaje kada se tkivo slično sluznici materice (endometrijumu), koje oblaže unutrašnjost materice, pojavi na abnormalnim mestima – najčešće u polnim organima izvan materice, ali i u crevima, mokraćnom sistemu ili čak plućima. Ova bolest, koja često izaziva jake bolove, može kod žena u reproduktivnom dobu uzrokovati probleme sa začećem. Leči se hormonski, hirurški ili kombinacijom ovih metoda, ali tretmani često nisu uspešni.

Sluznica materice koja se priprema za prihvatanje oplođene jajne ćelije. Kvalitet endometrijuma je ključan za uspešno usađivanje embriona.

Sloj endometrijuma u materici koji se priprema za prihvatanje oplođene jajne ćelije. Njegova debljina i struktura ključni su za uspešnu implantaciju.

EMMA test analizira mikrobiološki sastav sluznice materice (endometrijuma). Fokusira se na otkrivanje eventualne neravnoteže mikroorganizama koja može uticati na uspešnost implantacije embriona i trudnoće. Test pomaže u identifikaciji problema, kao što je nedostatak korisnih laktobacila, i predlaže odgovarajući tretman, poput probiotika ili antibiotika, kako bi se optimizovalo okruženje za usađivanje embriona.

Napredni inkubator koji omogućava vremenski kontinuirano praćenje razvoja embriona. Pomaže embriolozima da izaberu najkvalitetniji embrion za transfer. EmbryoScope omogućava 24-časovni monitoring razvoja embriona, čime se povećava uspešnost vantelesne oplodnje. Njegova prednost je u tome što mikroskop ostaje unutar inkubatora, pa embrioni ne moraju da se premeste radi posmatranja.

EmbryoGlue pomaže lakšem prijanjanju embriona za zid materice, čime povećava uspešnost veštačke oplodnje. EmbryoGlue deluje kao prirodni „lepak” koji oponaša uslove u materici potrebne za prirodno usađivanje embriona.

EmbryoGen je medijum za kultivaciju koji pomaže da se nakon vantelesne oplodnje stvori sredina slična prirodnoj sredini u ženskom telu. Zahvaljujući tome, nakon prenosa embriona u matericu žene, povećava se šansa za ugnježđenje i uspešan rast embriona.

Embriotransfer (ET) je završna faza IVF ciklusa, kada se odabrani embrion vraća u matericu pacijentkinje. Postupak je bezbolan i obično se sprovodi uz ultrazvučnu kontrolu. Embriotransfer traje oko 5 minuta i obavlja se dok je pacijentkinja pri punoj svesti. Za prenos embriona koristi se tanki kateter, a ceo postupak se prati ultrazvukom.

Srce IVF klinike, gde se odvijaju oplodnja jajnih ćelija, kultivacija embriona, genetska ispitivanja i priprema embriona za transfer. Najsavremenija tehnologija i iskusan tim embriologa ključni su za uspeh lečenja.

Poremećaji ejakulacije, poput retrogradne ejakulacije ili prevremene ejakulacije, koji mogu uticati na plodnost. IVF može pomoći u prevazilaženju ovih problema.

Folikulostimulirajući hormon (FSH), poznat i kao folitropin, spada u hormone koji stimulišu razvoj i funkciju reproduktivnih organa i dalje regulišu sopstvenu funkciju istih. Konkretno, folitropin podstiče rast i sazrevanje folikula koji sadrže jajne ćelije. Njegov nivo je visok tokom plodnih dana, opada nakon ovulacije i ostaje veoma nizak do sledećeg ciklusa.

Pretraga koja procjenjuje kvalitetu genetskog materijala spermija. Viša stopa fragmentacije može negativno utjecati na oplodnju i razvoj zametka.

Ultrazvučni pregled kojim se vaginalnom sondom procenjuje stanje folikula u jajnicima. Pregled se ponavlja više puta kako bi se pratila dinamika rasta folikula i odredio tačan trenutak ovulacije. Preporučuje se, kao jedno od jednostavnih ispitivanja, ženama koje imaju poteškoće sa začećem.

Folikularna faza je faza prve polovine menstrualnog ciklusa, ili faza do ovulacije, tokom koje se odvija sazrevanje nove jajne ćelije ili jajnih ćelija pod uticajem folikulostimulirajućeg hormona (FSH) i luteinizirajućeg hormona (LH). U prvim danima folikularne faze, sluzokoža materice je najtanja, ali kako se ovulacija približava, dolazi do njenog zadebljanja. Pred kraj faze počinje da deluje i luteinizirajući hormon (LH), koji pomaže sazrevanju folikula i sledećoj ovulaciji.

Mali tečnošću ispunjen mehurić u jajniku koji sadrži jajnu ćeliju. Kada folikul pukne, oslobađa zrelu jajnu ćeliju spremnu za oplodnju. Jajnici novorođene devojčice sadrže oko 1,5 milion folikula, ali do stadijuma zrelosti dospe samo oko 400.

Sposobnost jajne ćelije i spermatozoida da se spoje i formiraju embrion. Ocenjuje se u laboratoriji nakon oplodnje.

Sposobnost žene ili muškarca da prirodnim putem dobiju potomstvo. Faktori koji utiču na fertilitet uključuju starost, životne navike i zdravstveno stanje.

Tzv. genadotropini su hormoni koje prirodno luči hipofiza, žlezda u mozgu. Radi se o endokrinoj žlezdi koja produkcijom genadotropina podstiče funkciju polnih žlezda i ima uticaj na lučenje polnih hormona. U reproduktivnoj medicini ovi hormoni se koriste kao stimulacioni lekovi kako bi se povećao broj folikula u jajnicima.

Lekovi koji se koriste u procesu vantelesne oplodnje (IVF) za kontrolu ovulacije. Sprečavaju prerano oslobađanje jajnih ćelija, omogućavajući lekarima da precizno odrede trenutak uzimanja.

Još jedna grupa lekova za regulaciju hormonskog ciklusa tokom IVF tretmana. Često se koriste u dugom protokolu stimulacije.

GERT je specijalni test koji određuje kada je sluzokoža materice (endometrijum) najspremnija za prihvatanje embriona. Ovaj trenutak, poznat kao "prozor receptivnosti", ključan je za uspešnu implantaciju embriona. Test pomaže u preciznom određivanju vremena embriotransfera, povećavajući šanse za trudnoću.

Ispitivanje embriona radi identifikacije specifičnih genetskih mutacija povezanih s ozbiljnim monogenskim oboljenjima, poput cistične fibroze ili Hantingtonove bolesti. Ova metoda pomaže parovima s genetskim opterećenjem da smanje rizik od prenosa nasledne bolesti na potomstvo. Zahvaljujući PGT-M, moguće je odabrati embrione bez date mutacije, čime se povećava šansa za rođenje zdravog deteta.

Skup analiza testova krvi koje mere nivoe hormona kao što su FSH, LH, AMH, estradiol i progesteron. Rezultati pomažu u dijagnostici uzroka neplodnosti.

Postupak primene hormonskih lekova radi podsticanja razvoja jajnih ćelija u jajnicima. Omogućava dobijanje većeg broja jajnih ćelija tokom jednog ciklusa.

Dijagnostička ili terapeutska metoda koja omogućava pregled unutrašnjosti materične šupljine pomoću specijalne kamere. Pomaže u otkrivanju polipa, mioma ili drugih abnormalnosti.

Poremećaj u kojem telo ne proizvodi dovoljno polnih hormona, što može uticati na plodnost kod muškaraca i žena. Zahteva hormonsku terapiju.

Povišen nivo hormona prolaktina, koji može ometati ovulaciju i menstrualni ciklus. Leči se lekovima za snižavanje nivoa prolaktina.

Metoda asistirane reprodukcije pri kojoj dolazi do oplodnje jajne ćelije spermatozoidom van tela žene, u laboratorijskim uslovima. Nakon toga, embrion se prenosi u matericu. IVF se koristi kod različitih uzroka neplodnosti, poput neprohodnih jajovoda ili smanjenog kvaliteta spermatozoida.

IUI (Intrauterina inseminacija) je najmanje invazivna metoda potpomognute reprodukcije. Nakon pripreme spermatozoida u laboratoriji, oni se unose u matericu tankim kateterom.

Nemogućnost ostvarivanja trudnoće nakon godinu dana redovnih nezaštićenih polnih odnosa. Uzroci mogu biti kod žene, muškarca ili kombinovani.

Testovi koji otkrivaju prisustvo antitela protiv spermatozoida, jajnih ćelija ili embriona. Pomažu u identifikaciji mogućih prepreka u reprodukciji.

Stanje u kojem imuni sistem žene ili muškarca negativno reaguje na spermatozoide, jajne ćelije ili embrione.

Vremenski period tokom kojeg je endometrijum najbolje pripremljen za prihvatanje embriona. Ovaj proces je ključan za uspešno usađivanje embriona u matericu. Implantacioni prozor je trenutak kada je endometrijum najspremniji da primi embrion i poveća šanse za uspešnu trudnoću.

Do implantacije embriona dolazi od 6. do 7. dana nakon oplodnje. Cilj je da se embrion pričvrsti za šupljinu materice, ovaj proces može biti podržan dodatnim metodama kao što su asistirani hatching ili EmbrioGlue. Nakon uspešne implantacije, hormon hCG počinje da se luči u krv, što omogućava potvrdu trudnoće.

ICSI (intracitoplazmatska injekcija sperme) je metoda uvođenja sperme pomoću tanke igle direktno u jajnu ćeliju. Služi za povećanje verovatnoće oplodnje jajne ćelije. Ovaj metod koristimo za oplodnju većine jajnih ćelija.

Osnovni faktor koji utiče na uspeh oplodnje i razvoj embriona. Kvalitet jajnih ćelija opada s godinama žene, naročito posle 35. godine života.

Procena debljine i strukture sluzokože materice, što je ključni faktor za uspešnu implantaciju embriona. Idealna debljina endometrijuma je između 7 i 12 mm.

Postupak u kojem se prethodno zamrznuti embrion odmrzava i zatim prenosi u matericu. Ova metoda omogućava iskorišćavanje embriona iz prethodnih IVF ciklusa.

Postupak zamrzavanja jajnih ćelija, spermatozoida ili embriona za buduću upotrebu. Savremena tehnika vitrifikacije obezbeđuje visok stepen preživljavanja ćelija nakon odmrzavanja.

Trudnoća se smatra kliničkom kada je jasno vidljiva na ultrazvuku, odnosno kada se može detektovati "srčana aktivnost embriona". Obično se potvrđuje između 5. i 6. nedelje trudnoće.

Hormon koji stimuliše ovulaciju i produkciju progesterona. Njegov nivo je ključan za određivanje trenutka ovulacije i vreme prikupljanja jajnih ćelija.

Lutealna faza nastupa nakon ovulacije, kada iz Graafovog folikula nastaje tzv. žuto telo (corpus luteum). Ćelije ovog tela proizvode velike količine progesterona, koji deluje na sluzokožu materice i podržava implantaciju i održavanje oplođene jajne ćelije – embriona. Ako ne dođe do oplodnje, žuto telo nestaje, a nagli pad progesterona i drugih hormona pokreće menstrualno krvarenje.

Minimalno invazivna hirurška metoda koja se koristi za dijagnostiku i lečenje uzroka neplodnosti, poput endometrioze ili priraslica na jajovodima.

Jedan od parametara spermograma koji procenjuje oblik spermatozoida. Abnormalan oblik može uticati na sposobnost spermatozoida da oplodi jajnu ćeliju.

Dobroćudni tumori mišićnog tkiva materice, koji mogu uticati na plodnost ili trudnoću. Njihovo lečenje može uključivati hirurško uklanjanje.

Napredna tehnologija za odabir najkvalitetnijih spermatozoida. Pomaže u smanjenju rizika od genetskih abnormalnosti i poboljšava šanse za uspešnu oplodnju.

MESA (Micro Epididimal Sperm Aspiration) je hirurška procedura koja omogućava uzimanje sperme u slučaju poremećaja transporta sperme između pasemenika i mokraćne cevi. Na koži se napravi mikrohirurški rez kroz koji se ubacuje igla za punkciju i usisava tečnost koja sadrži spermu.

Kada je rezultat spermograma takozvana normospermija, to znači da su svi parametri ejakulata (koncentracija spermatozoida, njihova ukupna pokretljivost ili vitalnost, leukociti) u granicama normale.

• Volumen ejakulata veći od 1,5 ml.
• Količina sperme u 1 ml je najmanje 15 miliona.
• Ejakulat sadrži najmanje 40% pokretnih spermatozoida
• Najmanje 4% spermatozoida ima normalan oblik

Progesteron je hormon neophodan za održavanje trudnoće. Nakon embriotransfera, često se dodatno primenjuje kako bi podržao implantaciju embriona.

Jajne ćelije koje nisu dostigle punu zrelost i nisu sposobne za oplodnju. U IVF postupku može se primeniti tehnika in vitro maturacije (IVM).

Lek Ovitrelle (u obliku injekcionog rastvora) koristi se kod žena koje se podvrgavaju IVF-u, kao i kod žena koje ne ovuliraju (tzv. anovulacija) ili ovuliraju u manjem procentu menstrualnih ciklusa (oligo-ovulacija). U IVF-u pomaže sazrevanju folikula, dok se kod problema sa ovulacijom primenjuje za pokretanje oslobađanja jajnih ćelija (ovulacija) – u oba slučaja koristi se nakon što su žene koristile druge lekove za razvoj folikula.

Postupak u kojem se hormonskim injekcijama stimulišu jajnici kako bi proizveli veći broj jajnih ćelija tokom jednog ciklusa. Ovaj korak je ključan za povećanje uspešnosti IVF postupka.

Sposobnost jajnika da proizvode kvalitetne jajne ćelije. Testiranje ovarijalne rezerve uključuje merenje AMH, FSH i ultrazvučnu procenu broja antralnih folikula.

Poremećaj sazrevanja ili kvaliteta jajnih ćelija, koji može otežati oplodnju. IVF omogućava dobijanje jajnih ćelija uz ciljanu stimulaciju i laboratorijsku podršku.

Oocit je ženska polna ćelija koja se nalazi unutar folikula. Kada oocit raste i izlazi iz folikula, formira se zrela jajna ćelija.

Ako rezultat spermograma pokaže da je koncentracija spermatozoida u ejakulatu niža od donje granice utvrđene norme (15 miliona spermatozoida po mililitru), onda je reč o oligospermiji. Najčešći uzroci smanjene proizvodnje sperme mogu biti hormonski problemi, začepljeni kanali, infekcije, neželjeni efekti određenih lekova ili faktori načina života – na primer, prekomerna konzumacija alkohola, pušenje ili često kupanje u toploj vodi ili boravljenje u sauni.

Tokom punkcije folikula, jajne ćelije se uzimaju iz jajnika pod opštom anestezijom za naknadnu oplodnju u laboratoriji ili zamrzavanje. Uzimanje uzoraka se vrši tankom iglom pod kontrolom ultrazvuka i ne traje više od 15 minuta

Lek koji sadrži progesteron (prirodni ženski polni hormon), koji deluje na sluzokožu materice tokom asistirane reprodukcije – zahvaljujući njegovom uticaju, povećava se verovatnoća dobijanja i održavanja oplođene jajne ćelije. Stoga, tokom IVF ciklusa, progesteron se koristi pre uvođenja embriona i, ako dođe do trudnoće, onda tokom prvog trimestra.

Stanje u kojem par nikada nije postigao trudnoću uprkos redovnim i nezaštićenim polnim odnosima. Ovaj problem može biti uzrokovan različitim faktorima, uključujući hormonalne poremećaje, genetske predispozicije, anatomske abnormalnosti ili stil života. Dijagnostika primarnog steriliteta obuhvata sveobuhvatan pregled oba partnera kako bi se utvrdio uzrok i predložila odgovarajuća terapija, koja može uključivati hormonsku terapiju, hirurške zahvate ili asistiranu reprodukciju, poput vantelesne oplodnje (IVF).

Pregled kariotipa je osnovni genetski laboratorijski pregled, čiji je cilj da se isključe brojčana ili oblikovna odstupanja hromozoma. Genetski pregled žene ili para u vođenju dijagnoze poremećaja plodnosti ima nezamenljivu ulogu u određenim indikacijama. Ovaj pregled se najčešće preporučuje ženama sa ponovljenim pobačajima, ženama višeg reproduktivnog doba, parovima koji su rodili genetski ili na drugi način poremećen plod. Takođe ima nezamenljivu ulogu kao pregled pre planiranog preimplantacionog genetskog testiranja (PGT) embriona.

Benigni izraštaji na sluzokoži materice koji mogu ometati implantaciju embriona ili izazvati neredovna krvarenja. Ove formacije nastaju usled prekomernog rasta endometrijskog tkiva i mogu varirati u veličini, od sitnih čvorića do većih formacija koje deformišu materičnu šupljinu. U nekim slučajevima mogu biti asimptomatski, ali kod žena sa ponovljenim neuspelim implantacijama ili nepravilnim menstrualnim ciklusom njihova dijagnostika i eventualno uklanjanje mogu biti ključni koraci ka optimizaciji plodnosti.

Na sluznici materice ili grliću materice ponekad se može pojaviti mala izdužena izraslina, koja je u većini slučajeva bezbolna i benigna. Međutim, njeno prisustvo može uzrokovati obilne menstruacije, krvarenje van ciklusa, bol tokom seksualnog odnosa ili ginekološkog pregleda. Neotkriveni polipi mogu takođe otežati začeće ili dovesti do ponavljanih pobačaja. Da bi se pouzdano isključila mogućnost maligniteta (zloćudnosti), neophodno je histopatološko ispitivanje.

U lutealnoj fazi menstrualnog ciklusa mnoge žene pate od takozvanog predmenstrualnog sindroma, kada pad nivoa estrogena i, obrnuto, visok nivo progesterona dovode do određenih fizioloških i psihičkih promena. Otprilike nedelju dana pre menstruacije, žene mogu osetiti pritisak u grudima, povećanje telesne težine, glavobolje, bolove u mišićima i zglobovima, gubitak apetita ili, naprotiv, povećan apetit. Što se psihe tiče, najčešći simptomi PMS-a su depresija, anksioznost, emocije „kao na klackalici“, lošiji san ili nervoza.

Za razliku od muškaraca, žene su plodne samo nekoliko dana u mesecu – za njih je verovatnoća začeća maksimalna tokom takozvanih plodnih dana, koji su obično 3 dana pre i 1 dan posle ovulacije.

Metoda koja služi za ispitivanje embriona na strukturne promene hromozoma koje mogu dovesti do spontanog pobačaja ili genetskih bolesti. Ovaj test pomaže u identifikaciji embriona sa uravnoteženim hromozomskim rasporedom, čime povećava šanse za uspešnu implantaciju i zdravu trudnoću. PGT-SR se posebno preporučuje parovima sa potvrđenim hromozomskim translokacijama ili drugim strukturnim abnormalnostima u porodičnoj anamnezi.

Ovo je genetski test embriona pre njihovog prenosa u matericu. Cilj je detektovati genetske abnormalnosti, kao što je aneuploidija, čime se povećavaju šanse za uspešnu trudnoću.

PESA (Percutaneous Epididymal Sperm Aspiration) je mala hirurška procedura, zahvaljujući kojoj je moguće dobiti spermu čak i u slučaju do uopšte ne dolazi do transporta sperme između pasemenika i mokraćne cevi. Sperma se usisava tankom iglom za punkciju iz kanala pasemenika.

Specijalizovana oblast medicine koja proučava uticaj imunog sistema na plodnost, trudnoću i uspešnost reprodukcije. Imunološka neravnoteža može dovesti do ponovljenih spontanih pobačaja, neuspešnih implantacija embriona ili komplikacija tokom trudnoće. Dijagnostika u oblasti reproduktivne imunologije pomaže u identifikaciji imunoloških faktora koji mogu ometati začeće, uz mogućnost primene ciljane terapije za povećanje šansi za uspešnu trudnoću.

Postupak pri kojem se embrioni nakon oplodnje čuvaju u laboratorijskim uslovima. Kultivacija obično traje 3–5 dana, do stadijuma blastociste.

Gubitak trudnoće u prvih 12 nedelja. Može biti uzrokovan genetskim, anatomskim ili imunološkim faktorima.

Oslobađanje jajne ćelije iz jajnika bez medicinskih intervencija ili hormonske stimulacije. Ovaj proces se odvija spontano u okviru prirodnog menstrualnog ciklusa i ključan je za prirodno začeće. Kod žena koje prolaze kroz IVF tretman, spontana ovulacija se obično suzbija hormonskom terapijom kako bi se sprečilo prevremeno oslobađanje jajne ćelije i osigurao njen optimalan kvalitet za aspiraciju i oplodnju u laboratorijskim uslovima.

Spermogram je pregled spermatozoida pod mikroskopom kako bi se utvrdio broj, oblik i pokretljivost spermatozoida. Uzorak sperme ćete predati direktno na našoj klinici u posebnoj diskretnoj prostoriji nakon nekoliko dana seksualne apstinencije. Spermogram je osnovni pregled pogodan za muškarce koji sa ženom više od godinu dana bezuspešno pokušavaju da ona zatrudni prirodnim putem.

Hormonski poremećaj koji uzrokuje neredovne ovulacije i stvaranje cista na jajnicima. PCOS je čest uzrok neplodnosti, a može se tretirati metodama poput IVF-a ili IUI-a. Ovaj sindrom je često povezan s insulinskom rezistencijom, povišenim nivoom muških hormona (androgena) i metaboličkim problemima. Terapija može uključivati promenu životnog stila, hormonsko lečenje ili asistiranu reprodukciju, u zavisnosti od težine simptoma i individualnih potreba pacijentkinje.

Stanje u kojem jajnici prestaju da proizvode jajne ćelije pre prirodne menopauze. IVF sa doniranim jajnim ćelijama jedno je od mogućih rešenja. Ovaj sindrom može biti uzrokovan genetskim faktorima, autoimunim bolestima, hemoterapijom ili drugim zdravstvenim uticajima. Simptomi uključuju neredovne menstruacije, valunge i smanjen nivo estrogena, što može imati uticaj na celokupno zdravlje žene. Dijagnostika obuhvata hormonske testove i procenu ovarijalne rezerve, dok se terapija fokusira na hormonsku supstituciju i mogućnosti asistirane reprodukcije.

Ovo je jedna od mogućih komplikacija hormonske stimulacije jajnika kod kojih jajnici najčešće preterano reaguju na primenjene lekove. Sindrom hiperstimulacije je praćen pritiskom i bolom u donjem delu stomaka, povećanjem abdomena, otežanim mokrenjem ili mučninom i povraćanjem. Ovi simptomi uglavnom nestaju u roku od dve nedelje. Međutim, ozbiljniji oblici mogu rezultirati i dugotrajnom hospitalizacijom pacijentkinje. Današnje moderne procedure stimulacije jajnika međutim daju lekarima manevarski prostor kako bi minimizirali pojavu teških oblika hiperstimulacionog sindroma.

Nemogućnost ponovnog začeća ili iznošenja trudnoće nakon prethodne uspešne trudnoće. Ovaj problem može biti uzrokovan hormonskom neravnotežom, priraslicama u materici, smanjenim kvalitetom jajnih ćelija ili spermatozoida, kao i promenama u načinu života ili zdravstvenom stanju. Dijagnostika i lečenje sekundarnog steriliteta često uključuju detaljno ispitivanje oba partnera kako bi se utvrdio uzrok i predložila odgovarajuća terapija.

Uzorkovanje ćelija iz spoljnog sloja embriona u stadijumu blastociste radi genetskog testiranja, kako bi se osiguralo da je embrion zdrav. Ova metoda se koristi u preimplantacionom genetskom testiranju (PGT) koje pomaže u otkrivanju hromozomskih abnormalnosti ili naslednih bolesti. Zahvaljujući ovoj analizi, može se odabrati genetski zdrav embrion, što povećava šanse za uspešnu trudnoću i smanjuje rizik od spontanog pobačaja.

Dijagnostički postupak koji pomaže u praćenju jajnika i sluzokože materice tokom IVF ciklusa. Bezbolan je i daje precizne rezultate. Koristi se za procenu rasta folikula, zrelosti jajnih ćelija i debljine endometrijuma, što je ključno za određivanje optimalnog trenutka za ovulaciju i embriotransfer. Takođe se može koristiti za otkrivanje abnormalnosti poput cista, polipa ili mioma.

Postupak u kojem se u matericu prenosi više embriona kako bi se povećale šanse za trudnoću, ali istovremeno nosi rizik od višeplodne trudnoće. Ova metoda se obično primenjuje kod starijih pacijentkinja ili nakon više neuspešnih pokušaja IVF-a. Međutim, savremene klinike teže prenosu jednog kvalitetnog embriona (eSET) kako bi se smanjili rizici vezani za višeplodne trudnoće.

Preporučuje se da se test na trudnoću uradi otprilike 14 dana nakon embriotransfera. Test iz krvi je precizniji od kućnog testa na trudnoću. Krvni test meri nivo hormona hCG, koji se proizvodi nakon uspešne implantacije embriona i može detektovati trudnoću ranije nego test iz urina. Preuranjeno testiranje može dovesti do lažno negativnog rezultata, jer nivo hCG-a možda još nije dovoljno visok. Za potvrdu trudnoće često se preporučuje ponovljeni krvni test radi praćenja rasta hCG-a, što pomaže u proceni pravilnog razvoja trudnoće.

Test ovulacije se koristi za određivanje dana u ciklusu žene kada je žena najplodnija i stoga ima najveće šanse za uspešno začeće. Oni rade po sličnom principu kao i testovi trudnoće, dok je najpogodnije vreme za njegovo izvršenje oko 10. dana ciklusa. Možete ih kupiti u apoteci ili drogeriji.

Hirurška metoda dobijanja spermatozoida direktno iz testisa. Koristi se kod muškaraca s azoospermijom ili kada u ejakulatu nema spermatozoida. Procedura se izvodi u lokalnoj ili opštoj anesteziji i podrazumeva uzimanje uzorka testikularnog tkiva, koje se zatim laboratorijski obrađuje radi izolacije spermatozoida. TESA se često koristi u IVF-u u kombinaciji s metodom ICSI, gde se dobijeni spermatozoidi direktno ubrizgavaju u jajnu ćeliju, čime se povećavaju šanse za oplodnju, čak i kod muškaraca s vrlo niskom proizvodnjom spermatozoida.

Stanje u kojem većina spermatozoida ima abnormalan oblik. IVF metoda ICSI često omogućava prevazilaženje ovog problema. Ovaj poremećaj može uticati na sposobnost spermatozoida da oplode jajnu ćeliju i uzrokovati neplodnost. Uzroci mogu uključivati genetske faktore, hormonski disbalans, izloženost toksinima ili loše životne navike. Dijagnostika se vrši spermiogramom, koji procenjuje oblik, pokretljivost i koncentraciju spermatozoida.

Ukoliko par ne uspeva da žena zatrudni, uzrok može biti teratospermija - slučaj kada sperma ne može da prodre u jajnu ćeliju zbog svog abnormalnog oblika. Ovaj poremećaj se može otkriti pregledom spermograma.

Vitrifikacija je najnovija brza i nežna metoda zamrzavanja i čuvanja jajnih ćelija, sperme i embriona. Tokom vitrifikacije, na ćelijama se ne formiraju kristali leda koji bi ih mogli oštetiti

Embrioni se procenjuju na osnovu broja ćelija, njihove simetrije i odsustva fragmentacije. Embrioni visokog kvaliteta imaju veću verovatnoću uspešne implantacije.

Nakon ovulacije, takozvano žuto telo koje proizvodi ženske polne hormone (uglavnom progesteron), privremeno ostaje na jajniku. Ukoliko do oplodnje ne dođe, ono postepeno nestaje, u suprotnom opstaje i proizvodnjom hormona brine o održavanju trudnoće, sve do 12. nedelje, kada njegov zadatak preuzima posteljica.