Kad se odbrana pretvori u napad: 7 najčešćih pitanja na temu imunitet i plodnost

Imuni sistem nas svakodnevno štiti od virusa, bakterija i drugih pretnji. Međutim, ponekad se dešava da se njegove odbrambene reakcije okrenu protiv nas samih – pa čak i protiv željene trudnoće. Imunološki uzroci neplodnosti spadaju među najpodmuklije: nisu vidljivi, ne mogu se otkriti bez specijalnih testova, a posledice mogu biti ozbiljne – ponavljani spontani pobačaji, neuspešna implantacija embriona ili neuspešni pokušaji vantelesne oplodnje. Na najčešća pitanja o imunološkim uzrocima neplodnosti odgovara naša doktorka, dr Karin Černa, vodeći stručnjak za reproduktivnu imunologiju, koja svakodnevno pomaže ženama da razjasne nevidljive prepreke na putu ka detetu.

Mogu li po svom telu da prepoznam da su moji problemi sa začećem ili iznošenjem trudnoće imunološkog porekla?

Ne postoje specifični simptomi po kojima biste mogli sami da prepoznate da su vaši problemi sa plodnošću povezani sa imunim sistemom. Imunološki uzroci često su skriveni i otkrivaju se tek laboratorijskim analizama. Ipak, neki znaci mogu ukazivati na to – poput ponavljanih pobačaja, neuspešnih IVF pokušaja bez jasnog razloga ili prisustva autoimune bolesti. U takvim slučajevima, imunološko ispitivanje može biti od pomoći.

Kada treba posumnjati na mogući imunološki faktor u poremećaju plodnosti i uputiti pacijentkinju kod reproduktivnog imunologa?

Imunološke analize imaju smisla naročito u sledećim situacijama:

• Višestruki spontani pobačaji (dva ili više uzastopnih).
• Neuspešni pokušaji IVF-a (posebno ako se embrion ponavljano ne implantira ili dolazi do ranog pobačaja).
• Dijagnostikovana autoimuna bolest (npr. Hašimoto tireoiditis, lupus, Kronova bolest, antifosfolipidni sindrom, multipla skleroza i druge).
• Ponavljano neuspešna implantacija bez druge jasne dijagnoze.
• Sumnja na imunološki uslovljene poremećaje koagulacije (npr. trombofilni poremećaji povezani sa antifosfolipidnim antitelima).

Imam autoimunu bolest. Da li automatski imam veći rizik da moj imuni sistem ometa trudnoću?

Ne nužno, ali rizik jeste veći nego kod žena bez autoimunih bolesti. Autoimune bolesti su često povezane sa narušenom ravnotežom između odbrane tela i tolerancije na sopstvena tkiva – što može uticati i na toleranciju trudnoće. Na primer, žene sa antifosfolipidnim sindromom imaju povećan rizik od pobačaja, dok žene sa nelečenom celijakijom mogu imati povećan rizik od neplodnosti. Međutim, ako je bolest pod kontrolom, šanse za normalnu trudnoću su visoke. Zato je važno trudnoću planirati i bolest stabilizovati pre začeća.

Imala sam malignu bolest, izlečena sam i onkolozi nemaju primedbe na trudnoću. Da li treba da se bojim da će moj imuni sistem nakon lečenja negativno uticati na začeće?

To zavisi od vrste onkološkog lečenja. Hemoterapija i zračenje mogu uticati ne samo na jajnike, već i na imuni sistem. Neki lekovi mogu dugoročno promeniti ravnotežu imunih ćelija, što teoretski može uticati na implantaciju embriona ili održanje trudnoće. Ako su vaše imune funkcije normalne i lekari podržavaju trudnoću, šanse za uspešan ishod su dobre. U nekim slučajevima, imunološka procena pre trudnoće može biti korisna kako bi se isključili eventualni rizici.

Dobila sam dijagnozu imunološkog uzroka neplodnosti. Da li to znači da nikada neću imati svoje dete?

Ne, imunološki poremećaj ne znači automatski neplodnost. Često je reč o neravnoteži imunih reakcija koja se može lečiti ili ublažiti. Na primer, neke žene imaju previše aktivne NK ćelije koje mogu ometati implantaciju – a to se može regulisati lekovima. Važno je da vam i imunolog i ginekolog pomognu da se postavi terapija prilagođena vašoj situaciji.

Prepisana mi je terapija lekovima koji utiču na imunitet. Kako i koliko će mi ta terapija promeniti otpornost na infekcije?

To zavisi od konkretne terapije. Neki lekovi, poput niskih doza kortikosteroida, mogu blago potisnuti određene komponente imunog sistema, ali obično ne uzrokuju ozbiljno slabljenje odbrane. Drugi lekovi, poput imunoglobulina ili intralipida, deluju ciljano i ne povećavaju rizik od infekcija. Trajanje dejstva se razlikuje – neki deluju samo dok se uzimaju, dok drugi mogu imati duži efekat. Vaš imunolog bi trebalo da vam detaljno objasni kako terapija deluje i koje mere treba preduzeti.

Poslata sam na imunološko ispitivanje, ali sam tada bila manje od nedelju dana nakon spontanog pobačaja u prvom trimestru. Imunolog mi je zakazao vađenje krvi tek za nekoliko nedelja. Zašto?

Nakon pobačaja, u telu se dešavaju prirodne promene u imunološkom i hormonskom balansu. Neke laboratorijske vrednosti mogu biti privremeno izmenjene zbog akutnog stanja, i rezultati analiza tada ne bi bili relevantni. Zato imunolog obično savetuje da se sačeka nekoliko nedelja kako bi se organizam vratio u svoje „mirno“ stanje i rezultati bolje odražavali vaše stvarno imunološko stanje. Ovaj pristup omogućava precizniju dijagnozu i optimalno planiranje terapije.