Neplodnost: deset pitanja i odgovora koje ste se plašili da postavite

Svaki peti par u Češkoj se bori sa neplodnošću. Iako je ovo poprilično čest problem, postoji mnogo mitova i zabluda oko ove teme. Kada je najbolje vreme za trudnoću, koje je optimalno vreme pokušavanja za bebu i koji faktori rizika ugrožavaju plodnost? Mi znamo odgovor na ova i druga pitanja!

1. Da li postoji optimalno starosno doba za trudnoću? 

Iako se prosečna starost prvorotki povećava svake godine, smatra se da je optimalno vreme za začeće prvog deteta period između 20. i 29. godine. Dok plodnost kod muškaraca opada tek nakon četrdesete godine, kod žena do toga dolazi već nakon tridesete godine.

2. Koji su najčešći uzroci neplodnosti? 

„Kod žena preovlađuju problemi oko 25%. Ne samo da samo starenje, kao i starenje jajnih ćelija igraju ulogu, već takođe i druge zdravstvene komplikacije povezane sa, na primer, neizlečenom upalom, sindromom policističnih jajnika ili endometriozom. 33% poteškoća je na strani muškarca, uglavnom zbog nedostatka ili malog broja spermatozoida. Jedna petina slučajeva uključuje interakciju između muškarca i žene, a ostatak ostaje nejasan i doktorima“, objašnjava MUDr. Milada Brandejska sa klinike za reproduktivnu medicinu Europe IVF. 

3. Kakav uticaj na neplodnost ima nezdrav način života? 

Pored zdravstvenog stanja, smanjenju plodnosti ili neplodnosti značajno mogu doprineti i stres, nedostatak sna, pušenje, alkohol ili gojaznost. Na primer, trudnice koje su gojazne imaju za trećinu veći rizik od prevremenog porođaja.

4. Koje je optimalno vreme pokušavanja za bebu i kada bi trebalo posetiti specijalistu? 

Starost je važan faktor u lečenju neplodnosti. Žene mlađe od 35 godina koje ne mogu da zatrudne mogu da sačekaju godinu dana pre posete klinici, žene starije od 35 godina ne bi trebalo da odlažu posetu reproduktivnom centru više od pola godine. Istina je da je dobro što pre potražiti specijalistu, jer je često poseta specijalizovanom centru baš ta najveća pomoć.

5. Kako se protiče prvi pregled na klinici za reproduktivnu medicinu? 

Obično par dolazi zajedno. „Prilikom prvog pregleda se uvek trudimo da što više saslušamo klijente, sagledamo njihovu situaciju i individualne potrebe kako bi bili sigurni da su u pravim rukama. Žene zatim obično prati detaljan ginekološki pregled, uključujući i hormonski profil, a muškarce šaljemo na spermiogram. Uvek nas zanima ne samo detaljna anamneza, već i to u kakvim se vrednostima kreću spermatozoidi, da li su ženski jajovodi prohodni i kako se odvija ovulacija. Na osnovu rezultata onda odlučujemo o potrebi daljih pregleda. U krajnjim slučajevima pribegavamo metodi IVF, odnosno in vitro fertilisation, koja se odnosi na spajanje jajne ćelije i spermatozoida van tela žene“, objašnjavaMUDr. Milada Brandejska sa klinike za reproduktivnu medicinu Europe IVF.

6. Šta tačno podrazumeva IVF? Da li se radi o bolnoj intervenciji? 

Radi se o spajanju jajne ćelije i spermatozoida izvan ženskog tela, takoreći u epruveti. Iako se tokom IVF stimulacije može javiti pojačan menstrualni bol, samo vađenje jajne ćelije se odvija pod totalnom anestezijom, što znači da ne boli. Ceo proces pritom traje otprilike 10 do 15 minuta, nakon čega se žena odmara na klinici i nakon dva sata uz pratnju može da ide kući. Kod klijentkinja koje podležu proceduri sa doniranim jajnim ćelijama se ne vrši stimulacija te se zahvaljujući tome kod njih ne javlja nikakva bol. 

7. Koja je razlika između IVF i IUI? 

Dok se tokom IVF jajna ćelija i spermatozoid stavljaju u epruvetu radi oplodnje, a zatim se embrioni kultivišu u laboratorijskom okruženju, tokom inseminacije ili IUI se samo olakšava put spermatozoida do materice, gde se ubacuju tankim kateterom. Ovim se osigurava da spermatozoidi zaobiđu okruženje vagine i grlića materice i stignu do jajne ćelije mnogo ranije. Iz tog razloga je inseminacija obično metoda „prvog izbora“ kada je uzrok neplodnosti lošiji kvalitet sperme ili nepravilna ovulacija žene. Ovaj najjednostavniji vid lečenja je potpuno bezbolan, do njega dolazi u vreme ovulacije i može se izvoditi ili tokom prirodnog ciklusa žene ili uz hormonsku podršku.

8. Da li IVF tretman pokriva osiguranje? 

Klijentkinjama mlađim od 40 godina, zdravstveno osiguranje pokriva prva tri ciklusa veštačke oplodnje. Ukoliko je u prva dva ciklusa izvršen transfer samo jednog embriona, pokriva se i četvrti ciklus. Što se tiče starosti, ukoliko vam je dijagnostikovana bilateralna neprohodnost jajnika, možete dobiti pokriveno lečenje od 18. do 40. godine. Ženama koje ovu bolest nemaju, osiguravajuća kuća će plaćati tretman IVF od navršene 22. godine, s tim da će gornja granica ostati na 40 godina.

9. Ko može da se podvrgne IVF-u? 

Po zakonu, žena mlađa od 49 godina može da se podvrgne lečenju u klinici za asistiranu reprodukciju, odnosno njena starost ne sme biti veća od 48 godina i 364 dana na dan transfera embriona. Kod muškaraca ne postoji starosna granica. Ali bez partnera nećete moći – veštačka oplodnja se naime smatra terapijom para sa kojom partner suprotnog pola uvek mora biti saglasan.

10. Koja je procentualna uspešnost IVF tretmana? 

Efikasnost IVF-a u velikoj meri zavisi od starosti žene, odnosno od starosti jajnih ćelija. „Dugoročno postižemo visoku stopu uspešnosti i to do 68 odsto, što nas svrstava među vodeće svetske centre za asistiranu reprodukciju. Na uspeh IVF u velikoj meri utiču starost klijenata i korišćene laboratorijske metode. Međutim, naši lekari će vas uvek rado posavetovati i preporučiti koja od metoda će biti najbolja u vašem slučaju“, dodaje MUDr. Milada Brandejska sa klinike za reproduktivnu medicinu Europe IVF.